Yearly Archive 25. октобар 2021.

„Дете је дете, да га волите и разумете“ су стихови које је написао истакнути дечји писац Љубивоје Ршумовић, а уједно су и мото овогодишње манифестације посвећене деци и младима. Управо у овим стиховима се крије одговор на сва наша питања везана за децу. Широм Србије прва седмица октобра месеца је резервисана за децу и има за циљ да скрене пажњу јавности на права и потребе детета, као и на указивање на одговорност коју породица, школа, држава и друштво уопште имају у заштити деце и остваривању њихових права. У нашој школи се традиционално, као и сваке године, обележава Дечја недеља реализацијом разноврсних активности. Актив учитеља првог разреда осмислио је богат програм који је у потпуности реализован у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом у којем су учествовали малишани из матичне школе и издвојених одељења. Манифестацију су отворили ученици рецитаторске секције, који су након уводне речи рецитовали стихове наших познатих дечијих песника. Другог дана организоване су игровне активности под називом Потрага за скривеним благом. Промоција спорта је реализована у среду, трећег дана седмице, кроз разна такмичења и забавне полигоне. У четвртак су ученици посетили Дечије одељење у Месној библиотеци „Стеван Томовић“, где су писали поруке пријатељства својим другарима и уживали у изложби ликовних радова. Креативност на делу није изостала ни у издвојеним одељењима. У знатно мањем броју, ученици су обележили ову, за њих важну недељу, реализацијом истих и сличних активности. Правили су беџеве под водећим слоганом, огранизовали музичке и еколошке активности, а обележен је и Светски дан животиња.
Дечја недеља је завршена маскенбалом, као и сваке претходне године. Ученици и њихови родитељи били су веома креативни и тиме дали максималан допринос да овај догађај буде заиста посебан.

Danas nije bio uobičajen dan u našoj školi. Svakog dvanaestog oktobra vrata naše škole se širom otvore da zajedno proslavimo njen rođendan. Pethodne dve godine, pa i ove, smo bili ograničeni po pitanju broja onih koje želimo da ugostimo. Korona! Ali to sada nije tema. Želimo da sa vama podelimo deo aktivnosti koje su obeležile današnji dan.
Počećemo sa prvacima koji su danas, tradicionalno, zasadili svoje drvo generacije u dvorištu škole. Hvala učiteljicama koje su to uradile zajedno sa svojim učenicima, što se trude da deca zavole školu pre svega i što čine da se tu osećaju sigurno, voljeno, cenjeno i poštovano.

Pripremljena je i prigodna svečanost u sportskoj sali škole gde je održana priredba ovim povodom, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Učenici, zajedno sa svojim učiteljima i nastavnicima su se potrudili da na ovaj način odaju počast školi i zahvale joj se na svemu što im ona pruža svakodnevno. Uvodnu reč je dao direktor škole koji je istakao važnost obrazovanja, znanja, učenja, kao i to da je ponosan na svoje učenike i radnike koji se svakodnevno trude da sve više napreduju na svim poljima.

Izvedba hora, ritmička grupa, skečevi i recitacije su ulepšali ovaj kišni dan koji ćemo dugo pamtiti i prepričavati.

Najveću pažnju su, kao i uvek, privukli prvaci koji su primljeni u Dečiji savez.

Na samoj svečanosti su dodeljene i nagrade učenicima koji su osvojili nagrade na raspisanom likovnom i literarnom konkursu povodom Dana škole na temu ,, Školski dani kao biseri nanizani“.

Za jesen kažu da je ,, poslednji i najlepši osmeh godine“. Iako se mnoge stvari tada bliže kraju, školske klupe tada tek ožive i avantura tek počinje. U našoj školi, kao i u svim školama širom sveta, ti prvi školski dani budu ispunjeni raznim aktivnostima.

Jedna lepa tradicija postoji u našoj školi već duži niz godina. Svakog dvanaestog oktobra, kada škola slavi svoj rođendan, učenici prvog razreda sade svoje DRVO GENERACIJE u dvorištu škole. Tako je bilo i ove godine. Ovaj čin, osim što deci bude jako zanimljiv, nudi svima nama više važnih životnih lekcija. Uči nas zajedništvu, timskom radu, osvešćenju o važnosti očuvanja životne sredine i važnosti biljaka za održavanje ravnoteže u ekosistemu. Svaki put kada ta deca dođu da zaliju svoje drvo kako bi ono raslo, nesvesno će sebe da uče o važnosti ,,zalivanja“ ne samo drveta, već i sebe, svog znanja, svojih odnosa sa drugarima, učiteljima, nastavnicima, sugrađanima, i na kraju svog odnosa ka prirodi.

Ovo nije jedina aktivnost naših učenika i radnika škole koja u sebi nosi važne poruke po pitanju života i životne sredine. Biološko- ekološka sekcija naše škole se trudi da, na prigodan način, isprati sve važne datume obeležavanja raznih socijalnih, zdravstvenih, ekoloških i bioloških sfera. U toku meseca septembra i oktobra je obeležen Međunarodni dan zaštite Ozonskog omotača i Nacionalna nedelja promocije dojenja. U planu je, svakako, i mnoštvo još narednih aktivnosti koje će da osveste decu, a i nas odrasle da podsete, na važnost pojedinih stvari koje nekada i zaboravimo u svoj ovoj trci za životom. Ali nekada je potrebno da zastanemo i usporimo baš da bismo mogli da živimo.

Još jedna važna aktivnost u prethodnom periodu jeste učestvovanje u akciji Čep za hendikep koju naša škola podržava od samog početka. To je zapravo proces u kom se sakupljaju sve vrste plastičnih čepova koji se šalju organizatorima ove akcije nekom određenom dinamikom, a od sredstava reciklaže vrši se nabavka ortopedskih pomagala za sve osobe sa invalidilitetom na teritoriji republike Srbije. Cilj ove akcije je višestruk. Motiviše decu, ali i uposlenike škole da vode računa o recikliranju, o ekologiji, humanosti i važnosti zajedništva za postizanje viših ciljeva.

Народна библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу у оквиру 3. Фестивала дечјег стваралаштва „Уметник из школске клупе“ расписује наградне конкурсе на тему:

НА КРИЛИМА СРЕЋЕ

На конкурсима (литерарани, видео-конкурс (трејлер) о омиљеној књизи и ликовни) могу учествовати сви ученици основних и средњих школа са територије Републике Србије, као и из других држава. На ликовном конкурсу право учешћа имају и деца предшколског узраста.

Циљ Фестивала је да се деца и млади, поред читања књига као незаобилазног елемента стваралаштва, образовања и културе, подстакну да увиде и решавају проблеме користећи и савремену технологију. На конкурсима могу учествовати сви ученици основних и средњих школа са територије Републике Србије, као и из других држава. Трећи Фестивал дечјег ствралаштва организује се под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије и града Лесковца.

Стручни жири донеће одлуку о најуспешнијим радовима. Добитницима следе награде.

Радове доставити до 17. октобра 2021. године.

Пропозиције конкурса можете наћи на сајту Библиотеке, на линку:

Пропозиције конкурса ФЕСТИВАЛА 2021.

Додатне информације можете добити путем мејла

и телефонским путем 016 3150083 и 065 3150080

Бродарево се први пут у писаним изворима спомиње 1281. године, а у вези с градњом манастира Давидовице. Само насеље развило се ближе Лиму, где се река најлакше бродила, те тако и место доби име Бродарево.

На почетку XX века, то беше мало, неугледно место. Тежак период после оног Великог рата – Првог светског, донео је мештанима још већу невољу, глад и немаштину. На почетку XX века Бродарево је имало само мале куће, од плота облепљеног земљом, покривене сламом. Најчешће нису имале ни под, тек понека кућа била је покривена шиндром, а може бити 3-4 црепом. Баш тада, у таквом окружењу, почиње са радом прва школа у Бродареву,1919. године.

Први учитељ био је Љубо Црногорац, тако су га Бродаревци звали и запамтили. Зграде за школу није било, па првих 30 ђака, а међу њима и неколико девојчица, кренуло је у трошну учионицу дотадашњег мејтефа. Већ следеће године дође нови учитељ из Босне, из Зенице – Грујо Митровић. Број ђака се повећавао, па школске 1921/1922. школу похађа 62 ђака. На своју десетогодишњицу школа има 127 ђака, а 1939. године, пред почетак Другог светског рата, уписано је 197 ученика.

Прича о школи је као прича о животу једног места и његових људи. Како би се могло причати о Бродареву, а не причати о његовој школи, која је попут самог срца Бродарева?

Са почетком рада школе место је оживело у сваком погледу, па сељаци 1929. године организују и Земљорадничку задругу, а онда 1936. год. почиње градња пута кроз Лимску долину.  Бродарево – „поспана“ касаба, на средини пута Пријепоље – Бијело Поље, буди се. Пуни се дућанима, ковачницама, кафанама. Стижу први „странци“ – људи из других крајева, стручњаци. Путем се могло отићи много даље, у свет.

А школа? Зграда школе се гради од 1934. године, нову школску зграду ђаци су добили 1936. године. Памте се први управитељи, а међу њима најдуже се задржао учитељ Мурат Чичић, који је на том месту био, најпре од 1928. па до 1932. године, а потом од 1934. до 1936. године. Бродаревци су све више схватали и прихватали значај школе. Било је тако све до рата, оног страшног – Другог светског. А онда школа заћута. Заћута живот. У бомбардовању је настрадао и један део школске зграде, саграђене тек коју годину пред рат.

У фебруару 1945. године, обновљен је рад школе, опет у приватној кући. Први учитељи са потребним квалификацијама стижу у Бродарево 1946. Били су то Срећко Ћуповић из Шапца и Зага Петковић из Пожеге. Школска зграда је поново оживела 1948. године. И ето баш те године, дође у Бродарево учитељ Душан Павловић, негде од Крагујевца. Дође да би ту остао наредних 30 година. Тих 30 година Бродарево је бележило значајан прогрес. У Бродареву се отвара Нижа гимназија, што је за место било равно отварању каквог Универзитета, јер, „ту у Бродареву ће моћи да се полаже мала матура“. Живот постаје динамичнији, ђаци постају важни, јер, „уче много више него што се икад учило“, како се говорило. Због смештаја и исхране нових ђака отвара се и бесплатан интернат са куварицом и економом, о коме брину просветни радници.

Учитељи и наставници били су носиоци напретка Бродарева. Били су једини учени људи у месту. Код учитеља се долазило да се потражи савет за разне животне проблеме. Да учитељ напише писмо, да посаветује око болести. Дуго није било ниједног здравственог радника. Уз иницијативу и подстрек просветних радника прорадила је амбуланта, аналфабетски течајеви за описмењавање одраслих, организују се аматерске позоришне групе, отвара дечији вртић, даје се иницијатива за изградњу месног водовода, креће електрификација места, изграђен је први ТВ репетитор, јавна расвета, фудбалско игралиште, спортски терени. Мештани су са пуно воље кретали у радне акције за боље сутра. Прва сијалица која је засијала у Бродареву 28. септембра 1960. године, била је баш у Основној школи. А и зар би требало другачије, јер – знање сија најлепшим сјајем, а знање је школа. Било је то време када се радило са пуно наде. Проширује се школска зграда, чак три пута, најпре 1956. а у периоду од 1959. до 1963. године, изграђено је пет нових учионица, сала и школска радионица. Школа добија своју ограду. Пошумљава се голет око места. Школске културно-уметничке групе из Бродарева, гостују у већим околним местима, са својим програмом. У сали се приказују филмске пројекције. То је и време ђачких задруга, када се у дворишту школе гаји воће и поврће. Многи су тада видели први пут грашак, научили да се кукуруз може сејати у редове или како се сади лук-арпаџик. Радила је и ђачка књижара при школи као једино место у Бродареву где су се могле набавити свеске, књиге и ђачки прибор.

Душан Павловић је своју личност и знање уткао у историју Бродарева и школе чији је директор био од 1948. до 1978. године, пуних 30 година. Да тако јесте говори биста у дворишту школе, коју је израдио данас светски познати вајар, наш Пријепољац – Горан Чпајак. Бродаревци су овом бистом желели да се одуже свом учитељу и директору, која је истовремено ту и као сећање на време великог прогреса места и време великог ентузијазма.

Основна школа у Бродареву основана је 1919. године. Од 1951. ради као осмогодишња школа. Од 1952. почињу да раде и први радници родом из Бродарева.  Своје данашње име – ОШ “Светозар Марковић”, бродаревска школа носи од 1962. године. Исте године прикључују јој се четвороразредне школе у Слатини, Завинограђу, Ивезићима, Милаковићима, Потоку и Заступу, шестогодишња школа у Гостуну и осмогодишња у Комарану (са четвороразредним издвојеним одељењима у Матаругама, Брајковцу и Гојаковићима), као и школа у Горњим Страњанима са четвороразредним школама у Мрчковини и Доњим Страњанима. Од 1964. године, две осмогодишње школе – ОШ „Вук Караџић“, у Комарану  и ОШ „Ђаци пешаци“ у Горњим Страњанима, се одвајају, да би 1979. године, школа у Комарану била поново припојена школи у Бродареву, а 1987. године и школа у Страњанима.

Највећи број ученика школа је имала школске 1963/1964. године – када је бројала 1841 ученика. Током седамдесетих и осамдесетих година XX века, број одељења се није смањивао. У период од 1984. до 1988. године, гради се нова школска зграда. Данас се у Новој школској згради, где су изграђени савремени кабинети, изводи настава од петог до осмог разреда.

Од 1990. године нагло се смањује број ученика, те постоје подаци који кажу да је за 8 година нестало 10 одељења.

На стогодишњицу свога постојања, 2019. године, школа броји 504 ученика, од чега је 439 у матичној школи. Још увек раде издвојена одељења: Комаран – 26 ученика, Завинограђе, Поток, Матаруге, Гојаковићи, Ивезићи, Слатина, Гостун, Заступ уз велику наду да ће опстати и у будуће.

Хоће ли школа и у XXI веку бити носилац живота у Бродареву? Хоће ли се Бродарево моћи и у будуће поносити својим најбољим ђацима израслим у врсне стручњаке попут:  др Рифата Рамовића, академика Петра Влаховића,  др Хасана Ханића.  Хоће ли ученици наше школе моћи понети славу на спортским теренима, можда, као што то већ чини Армин Синанчевић, члан репрезентације Србије, који својим учешћем на Светском првенству у атлетици, 2019. год. у Дохи у Катару, наговештава ново време за Бродарево и нашу школу.

И за крај – школа увек изнова поручује: 

„Образовање је кључ слободе“ и „Знање је моћ“!

Наџија – Нађа Хаџагић, професор историје

 (наставница историје у ОШ „Светозар Марковић“ од 2001. године)